Моја драга личност – Николина Злопорубовић IV/1 (шк. 2016/2017)

У  мом  свакодневном  животу  срећем  много  људи. Једна  од  особа  која  ми  је  драга  је моја  учитељица.

Моја  учитељица  се  зове  Наташа  Јовановић.Она  има  дугу црну  косу  и  крупне  браон очи.Средњег  је  раста  и  воли  лепо  да  се  облачи.Она  је спремна  све  да  учини  за  своје  ученике,јер  је  ка  томе  води  безгранична  љубав.Из  њених  речи   извире  пажња, брига, радост, нада  и  оптимизам. Најсрећнија  је  када  смо сложни  и  добијемо  добру  оцену. Зна  моја  учитељица  и  да се наљути.Тада  би  из  ње  избијале речи као  варница  распламсалог  вулкана.Све  су  то заступи  мојих  другара  и  мене. Кратко  то  траје  и  онда  она опет насмејана  прича  са нама. Њено  срце  је  бескрајно, велико  и   племенито.Све нас  подједнако  воли  и  не  одваја. Праведна  је  и  одговорна.

Због  свих тих њених особна  она  је  важна  личност  у  мом  одрастању. Као и родитељи  и  она  ме  лепо  саветује  и  воли.

Драга личност из мог детињства – Јелена Филиповић 4-1 (шк. 2012/2013)

Моји чланови породице су ми много драги, али члан породице са ким се највише забављам је моја бака. Моја бака има топле браон очи и сиву косу .Она није пуно висока , уствари вишља је од мене. Воли да носи мараме шарених боја. Често су мараме са цветовима. Носи кошуље на туфне и дугачке сукње. Моја бака ме често забавља причајући ми разне, старе, смешне приче. Лети док су дани лепи и топли сестра, бака и ја идемо у шетњу. После одемо до једног храста где седимо и причамо приче. Осим играња сестра и ја помажемо баки у башти. Некада јој помажемо да окопа цвеће. Она воли да гледа стране серије. Моја бака је најбоља бака на свету и ја је много волим.

Драга личност мог детињства- Анђела Карлица 4-1 (шк. 2012/2013)

У мом животу највећу вредност представља породица. Породица је највеће благо. Без ње не вреди ни богатство ни знање. Моја сестра зове се Милица,она је најмлађи члан наше породице . Милица има деветнаест месеци . Она има кратку, увијену ,смеђу косу,светао тен, тамноплаве очи,мале беле зубиће и буца је. Често опонаша Вула нашег брата и мене у ономе што радимо и тада ,,прави смешне гримасе. Када је неко пита, «Како је Мица љута?» она скрсти рукице и напрћи своја мала усташца. Док сам кући она и ја заједно радимо многе ствари. Заједно идемо у шетње, читамо књиге,играмо се јурке,жмурке, учимо како се која животиња оглашава… Са друге стране није све тако савршено. Понекад ме уједе. Растури Вулу играчке. Упрља све док једе. Мислим да ће Милица имати велики значај у наредном делу мог живота и да ћемо заједно стварати Многе лепе успомене.

Драга личност мог детињства – Неда Ђуровић 4-1 (шк. 2012/2013)

Када помислим на драгу личност из мог детињства прво што ми падне на памет је мој деда. Он није жив, али у кући често причамо о њему. Мој деда се звао Душан. Имао је седу косу, плаве очи. Био је средње висине. Ја се не сећам, али мама каже да ме је он учио првим корацима. Оно чега се ја сећам су наше дуге шетње. Волео је животиње, а посебно псе, и то је чудо једно, где год смо видели неког пса он је трчао према нама. Деда их је мазио, а мене је учио да их се не плашим и да будем добра према њима. Можда је зато моја омиљена животиња пас. Прве јагоде и трешње он је доносио. Најлепше поклоне сам од њега добијала. Веровала сам да он може сваку жељу да ми испуни. Знам да ме је много волео. Успомене и сећања на њега ми помажу да га никад не заборавим.