25.5.2016. И ПРИРОДА СЕ РАДУЈЕ СА МНОМ
Радују се деца,
радују се људи.
Дошло је пролеће,
природа се буди.

Радују се птице,
што долећу са југа.
Пред њима је сада
авантура дуга.

Маслачак и бела рада
вире из зелене траве.
Долазак пролећа
желе да нам јаве.

На боровој грани
Изданака има.
ДОЛАЗИ НАМ ПРОЛЕЋЕ
ТО ЈЕ ЈАСНО СВИМА.
Душица Максимовић 51

1.4.2016. ЦВЕЋЕ – Марија Малиџан 3-1 /уч. Наташа Јовановић/

У башти има пуно цвећа,

То је радост, то је срећа.

Највише у башти цветају лале,

Оне привлаче девојчице мале.

Цвеће увек лепо мирише,

па ме тада инспирише.

Цвеће је пролећно благо,

па нам је зато много драго.

Цвеће је украс наше баште,

и један део дечије маште.

1.4.2016. ЦВЕЋЕ – Теодора Радека 3-1 /уч. Наташа Јовановић/

Доле у трави има нешто

што се плави.

Црвено ил’ зелено

цвеће је шарено.

Када у башти

ружа мирише

и благо се њише.

Ружа је црвена

понекад шарена.

Ласта лети

цвеће се њише,

а кад падну кише

цвеће лепше мирише.

Цвеће је најлепше у пролеће.

11.4.2014. Фудбал – Вук Петковић 4/3

 Фудбал је омиљена игра,

лопта се врти као чигра.

Додају се наши играчи,

са трибина навијају навијачи.

Марко јури као ветар,

док на голу стрепи Петар.

Ми јаке играче штедимо,

да Шпанију победимо.

11.4.2014. Пет динара – Марко Јагодић 4/4

 Пет динара дао ми је тата

Од којих ћу да купим брата

 Пет динара дао ми је тата

Од којих ћу да купим килограм злата

 Пет динара дао ми је тата

Од којих ћу да купим разних апарата.

 Пет динара дао ми је тата

Од којих ћу да купим војника из рата.

 Пет динара дао ми је тата

Од којих ћу да купим жваку од злата.

14.3.2014. – Ја сам јабука – Наташа Крњић 7/1

Када би свет знао како се осећам

не би морао на ружне ствари да ме подсећа.

Они ми тиме праве велике проблеме,

јер је туга саставни део мене.

Тиме што многи мисле да су смешни док ме вређају,

не знају колико ме уствари повређују.

И када сам тужна и када желим да плачем,

тад намерно почињем да скачем.

Не желим да виде да су ме увредили,

јер су људи лоши и безвредни.

Ако су мислили да ће у свом циљу успети,

нек’ знају да им се могу одупрети.

И када схватиш да постоји неко,

поред кога ћеш увек да се смејеш и коме ћеш руке да грејеш

ништа од тога више неће да заболи

јер знаш да те неко ипак воли.

14.3.2014.  – Срећа у руменом плоду – Невена Дамњановић 7/3

Повијене су моје гране

на све равничарске стране,

болна је моја душа

на све што ме живот куша.

Стас ми клоне

ал’ још увек кројим снове

да ћу дочекати боље дане

и да ће зарасти ране ове

што грде ми лице

и сламају срце.

Сунце ми лисје пржи

а топлота стиже до сржи,

до среће у руменом плоду

и туге кад они оду.

6.3.2014. – Звезде – Нела Радивојевић 4/3

 Лети једно момче

звезде броји.

Међу њима сребрни

месец стоји.

Поред њега Северњача

прави зраке жуте,

остале звезде на њу се љуте.

Сребрни учитељ

жели помоћи

ал’ још се хлади

од вруће летње ноћи.

Дечак мази косу своју риђу

кад са неба звезде сиђу:

„Добро дете с’

нама пођи

да се јавиш

нашем вођи“

Вођа:

„Сине драги

ово је моје дете“

„Честитам зете

сада је твоја  “

„Северњача је звезда

не може бити моја“

У принцезу лепу

претвори се звезда

Живели су срећно она и Језда!

6.3.2014. – Кад ме љубав обузме  – Татјана Милановић и Милица Ђунисијевић 4/3

 Кад ме љубав обузме,

ја не знам шта да радим,

узмeм слаткише

па се њима сладим.

 

Маштам да је она звезда,

што моје небо краси

и никада,

са њега не силази.

 

Погледом је тражим,

кад у школу дођем

и поред њене учионице

стидљиво прођем.

 

Не знам дал’је то љубав права,

или се само неко шали.

Сви за то кажу

да смо још увек мали !!

05.6.2013. (Ана Лукић 4/3)

Учитељице

Једнога дана године ове

опет те неко из срца зове.

Сви ђаци су сели у своје клупице и

гледају лице наше учитељице.

Гоца и Ната су наше учитељице

из споредне учионице.

Сви ови учитељи и учитељице из

школице имају мало или велико

добро срце !

 

27.3.2013.  (УЧЕНИЦИ 4/1)

Рудник 

Путовали смо три сата

и по мало сам мислио на брата.

Прошли смо кроз Чачак

и поред нас је прошао мачак.

Дошли смо у хотел ,,Неда”

у њему да се туче

учитељица неда.

Тада нам снег

покрио брег.

Докторка се о нама брине

и хоће температуру да нам скине.

Она се зове Милица

и наша је мезимица.

Рекреатор нам је Аца

велика и забавна фаца.

Дан за даном прође

и време повратка дође.

06.3.2013. (ученици 4. разреда)

ПЕСМА О УЧИТЕЉИЦИ – Сандра Јелисавчић 4/2

Мојој учитељици

Гордана је име.

Њен сам ђак

поносим се тиме.

Она је лепа жена

и ми смо друга деца њена.

Понекад и викне мало,

јер је њој до нас стало.

Сви до једног је воле,

она је срце наше школе.

Волимо је ја и ти !

Ма, воле је сви !

 

МОЈ ПАС – Неда Ђуровић 4/1

Када појури несташне мачке

окрене их на главачке.

Мој брат га стално мази,

храни га и о њему пази.

Често кружи око куће и

разноси нам папуче.

Када чујем да нешто шушка,

знам да ће провирити његова њушка.

Некад га и нагазим

али опет дође да га мазим.

Он је наш пас мили

где год ми били !

ПЕСМА УЧИТЕЉИЦИ – Стефан Максимовић 4/1

Несташлуцима смо Вас

сваки дан мучили.

Заузврат Ви сте нас

упорно учили.

На крају

Ви сте нас победили

да учење озбиљно схватимо

на леп начин сте нас убедили.

Хвала Вам за ово

стрпљење, племенитост и доброту.

Ваш осмех биће путоказ

у будућем животу.

Хвала Вам учитељице мила

јер си нам добра као мајка била.

ЉУБАВНА ПЕСМА – Стефан Максимовић 4/1

У љубави сви се воле

као двоје, двоје, двоје.

Љубав као голуб лети

који може да одлети.

Љубав је као тајна

као бајка , бајна, бајна.

Љубав је као море

које сви воле, воле.

Љубав је као нота

што воли да залута.

19.2.2013. (ученици 4. разреда)

МОЈА ДВА ОКА – Рогић Сара 4/3

Чујте ме другари, ово није шала,

ја се зовем Сара и имам два брата мала.

Несташни су, опасни, немирлуке раде,

онај мало старији зове ми се Владе.

Онај што је љубимац, који греје свима крило

што се свима улизује, то је млађи Михаило.

Стварно су несташни, све редом нервирају

маму и тату кидају па и секу дирају.

Све би за њих дала, па и задњу кап сока,

и ако су такви, они су моја два ока!

 

БЕЛА ГРИВА – Лукић Ана  4/3

Мало ждребе нешто је снило,

са извора воду је пило.

С пашњака траву је чупкало

и помало је слатко сецкало.

Из даљине кобила прати

да њено ждребе неко не ухвати.

Том ждребету свако зна име,

јер је он јунак Рене Гија.

Његово славно име је Бела Грива.

 

МУВА – Јована Марковић  4/3

Мува мува,

а и кува.

Воли да лети,

а и да слети.

Тежа је од мрвице хлеба

али зна да вреба.

 

КУЦА – Јована Марковић и Ивана Милутиновић  4/3

Моја куца,

зове се Шуца.

Коска му је омиљена храна

и због тога трчи из стана.

Са њим забављам се ја

по цели дан.

Његова је мала глава,

која по цео дан спава.

Длаке му нису седе

већ су бледе.

 

ЗЕЧИЋИ – Александра Филиповић  4/3

Био један зечић,

што је волео купушчић,

по имену Пека,

радосни зека.

Био други зечић,

што је волео гулашчић,

по имену Аца,

умиљат ко маца.

Био трећи зечић,

што је волео шаргарепицу,

по имену Перица,

радознала луталица.

 

ТРИ ЗЕЦА – Милана Драгојловић  4/3

Мали бели зечић Зецко

лист купуса укусног је сецко.

Други зечић сиви Зека

донео је пар зрелих шаргарепа.

Трећи зекан Шапић узе

целера штапић

и цветић плави у

шерпу стави.

Наложи велику ватру

и шерпу на њу метну.

Скува се укусна супа

сваки зекан да је њупа.

 

КОЛЕВКА – Зорка Стаменић – 8. разред Пилица

Када мало дете плаче

брижна мајка из сна скаче

и колевку љуља јаче.

Мило чедо грли, љуби

и ставља га на топле груди.

Када је дете сито млека,

колевка га топла чека.

Тад колевку мајка њише

и детету пева тише:

„У колевци спавај, слатке снове сањај“.(фебруар 2013.)

НЕОСТВАРЕНО ПРИЈАТЕЉСТВО – Никола Гвозденовић – 7.разред Пилица

Кад фебруарско јутро дође

и мали Душан у школу пође,

мама га свако јутро прати,

јер нема старог друга да му сврати.

До прошлог децембра заједно су у школу ишли

док се Жаркови родитељи нису разишли.

Тужан је Душан што друга нема,

и што се у школу сам спрема.

Мама га теши и води за руку,

ал` он мисли ко ће га бранити кад старија деца почну да га туку.

Тужан је Душан због старог друга

и сваки дан га обузима све већа туга.

Молио се Душан Богу свако вече

и кришом шапутао шта га то пече.

Молио се и причао како пати

и да би волео да му се Жарко поново у комшилук врати.

Узалуд су биле његове жеље

јер Жарковим родитељима

није одговарало помирење.(фебруар 2013.)

МОЈА БАБА – Дарко Радивојевић – 5.разред Пилица

Моја баба, вредна и радна,

а име јој је Нада.

Брижна, нежна, топла и блага

за рад она је велика снага.

Воли да се смеје и шали,

а највише воли зезалице да прави.

Понекад сам према њој безобразан

али никада неће да ме удари преко образа.

Волим је највише на свету

јер је добра као пчела у цвету. (фебруар 2013.)

 

 

 

 

 

Ученица наше школе Александра Димитријевић 2-2 је награђена 1.5.2012. године, књигом  „РШУМДАНИ“ за најбољу песму објављену у „Ђачком добу“ број 181.

ПРОЛЕЋЕ

Пролеће је стигло

у наш лепи крај,

обожавам месеце

март , април и мај.

Пчелице су почеле

да скупљају мед,

све се буди, све мирише,

као пролећни цвет.

Продужили се дани

Сунце јаче греје,

то на радост нама

пролеће се смеје.

 

 

Дечија граја

Јуре, јуре саонице

деца вичу низ улице.

Поља се широм беле

сва се деца сад веселе.

Трче пси, трче деца низ брежуљак

а на њих пада бели снежуљак.

(Невена Ристановић,Горан Цвијовић,Николина Марковић, Богдан Стаменић,Ненад Савић,Емилија Живановић – ученици 4-1)

 

Насликајмо зиму речима

Зима нове чаролије носи,

а деци се ствара иње у коси.

Беле пахуљице падају с неба,

а зими белог снега треба.

Око Снешка деца граје,

њима радост не престаје.

Док јој пахуље падају по коси,

мама деци топли чај носи.

Фебруар је па нека је ….

нек нам зимски распуст дуго траје.

(Емилија Живановић 4-1)

 

Насликајмо зиму речима

Када прође јесен жута,

долази нам зима љута.

Санке шкрипе, грудве лете

весело  је свако дете.

Веју, веју пахуљице

прекриле су све кућице.

Завејале све прозоре,

и сва врата и све реке

и у пољу мале зеке.

(Николина Марковић 4-1)

 

 

Школа

Школа је највећи пријатељ наш,

Она те спрема да много знаш.

Наша школа је мила и бајна,

У њој уче деца сјајна.

Поносно стоји у центру града

Нудећи свима отворена врата.

Увек срећна и радосна сва

Мојој школи се радујем ја.

Стално весели сви

Улазимо у школу ми.

Најбољи су учитељи,

Наставници сви су сјајни,

Песма, граја свуда влада

Другови су дуготрајни.

У школи многе љубави се роде

Осећања букну и добром нас воде.

Знајте сви, то није тајна

НАША ШКОЛА ЈЕСТЕ БАЈНА!

Ученици IV-2

 

НАША ШКОЛА

Наша школа славу носи

и тиме се поноси.

Љубав ђацима пружа

лепа је ко ружа.

Сваког септембра прима ђаке,

задаје им задатке тешке и лаке.

Заједно се трудимо

и знањем се пунимо.

Нове речи учимо

и њима се служимо.

Наша је школа пуна знања

и доброг васпитања.

Велику жељу има

да помогне свима.

Она је брижна и јака

прима сваког ђака.

Главни је директор наш,

у школу зове нас.

Школе викендом нема,

ђацима се туга спрема.

Ученици IV-2