Moja draga ličnost – Nikolina Zloporubović IV/1 (šk. 2016/2017)

U  mom  svakodnevnom  životu  srećem  mnogo  ljudi. Jedna  od  osoba  koja  mi  je  draga  je moja  učiteljica.

Moja  učiteljica  se  zove  Nataša  Jovanović.Ona  ima  dugu crnu  kosu  i  krupne  braon oči.Srednjeg  je  rasta  i  voli  lepo  da  se  oblači.Ona  je spremna  sve  da  učini  za  svoje  učenike,jer  je  ka  tome  vodi  bezgranična  ljubav.Iz  njenih  reči   izvire  pažnja, briga, radost, nada  i  optimizam. Najsrećnija  je  kada  smo složni  i  dobijemo  dobru  ocenu. Zna  moja  učiteljica  i  da se naljuti.Tada  bi  iz  nje  izbijale reči kao  varnica  rasplamsalog  vulkana.Sve  su  to zastupi  mojih  drugara  i  mene. Kratko  to  traje  i  onda  ona opet nasmejana  priča  sa nama. Njeno  srce  je  beskrajno, veliko  i   plemenito.Sve nas  podjednako  voli  i  ne  odvaja. Pravedna  je  i  odgovorna.

Zbog  svih tih njenih osobna  ona  je  važna  ličnost  u  mom  odrastanju. Kao i roditelji  i  ona  me  lepo  savetuje  i  voli.

Draga ličnost iz mog detinjstva – Jelena Filipović 4-1 (šk. 2012/2013)

Moji članovi porodice su mi mnogo dragi, ali član porodice sa kim se najviše zabavljam je moja baka. Moja baka ima tople braon oči i sivu kosu .Ona nije puno visoka , ustvari višlja je od mene. Voli da nosi marame šarenih boja. Često su marame sa cvetovima. Nosi košulje na tufne i dugačke suknje. Moja baka me često zabavlja pričajući mi razne, stare, smešne priče. Leti dok su dani lepi i topli sestra, baka i ja idemo u šetnju. Posle odemo do jednog hrasta gde sedimo i pričamo priče. Osim igranja sestra i ja pomažemo baki u bašti. Nekada joj pomažemo da okopa cveće. Ona voli da gleda strane serije. Moja baka je najbolja baka na svetu i ja je mnogo volim.

Draga ličnost mog detinjstva- Anđela Karlica 4-1 (šk. 2012/2013)

U mom životu najveću vrednost predstavlja porodica. Porodica je najveće blago. Bez nje ne vredi ni bogatstvo ni znanje. Moja sestra zove se Milica,ona je najmlađi član naše porodice . Milica ima devetnaest meseci . Ona ima kratku, uvijenu ,smeđu kosu,svetao ten, tamnoplave oči,male bele zubiće i buca je. Često oponaša Vula našeg brata i mene u onome što radimo i tada ,,pravi smešne grimase. Kada je neko pita, «Kako je Mica ljuta?» ona skrsti rukice i naprći svoja mala ustašca. Dok sam kući ona i ja zajedno radimo mnoge stvari. Zajedno idemo u šetnje, čitamo knjige,igramo se jurke,žmurke, učimo kako se koja životinja oglašava… Sa druge strane nije sve tako savršeno. Ponekad me ujede. Rasturi Vulu igračke. Uprlja sve dok jede. Mislim da će Milica imati veliki značaj u narednom delu mog života i da ćemo zajedno stvarati Mnoge lepe uspomene.

Draga ličnost mog detinjstva – Neda Đurović 4-1 (šk. 2012/2013)

Kada pomislim na dragu ličnost iz mog detinjstva prvo što mi padne na pamet je moj deda. On nije živ, ali u kući često pričamo o njemu. Moj deda se zvao Dušan. Imao je sedu kosu, plave oči. Bio je srednje visine. Ja se ne sećam, ali mama kaže da me je on učio prvim koracima. Ono čega se ja sećam su naše duge šetnje. Voleo je životinje, a posebno pse, i to je čudo jedno, gde god smo videli nekog psa on je trčao prema nama. Deda ih je mazio, a mene je učio da ih se ne plašim i da budem dobra prema njima. Možda je zato moja omiljena životinja pas. Prve jagode i trešnje on je donosio. Najlepše poklone sam od njega dobijala. Verovala sam da on može svaku želju da mi ispuni. Znam da me je mnogo voleo. Uspomene i sećanja na njega mi pomažu da ga nikad ne zaboravim.