25.5.2016. I PRIRODA SE RADUJE SA MNOM
Raduju se deca,
raduju se ljudi.
Došlo je proleće,
priroda se budi.

Raduju se ptice,
što doleću sa juga.
Pred njima je sada
avantura duga.

Maslačak i bela rada
vire iz zelene trave.
Dolazak proleća
žele da nam jave.

Na borovoj grani
Izdanaka ima.
DOLAZI NAM PROLEĆE
TO JE JASNO SVIMA.
Dušica Maksimović 51

1.4.2016. CVEĆE – Marija Malidžan 3-1 /uč. Nataša Jovanović/

U bašti ima puno cveća,

To je radost, to je sreća.

Najviše u bašti cvetaju lale,

One privlače devojčice male.

Cveće uvek lepo miriše,

pa me tada inspiriše.

Cveće je prolećno blago,

pa nam je zato mnogo drago.

Cveće je ukras naše bašte,

i jedan deo dečije mašte.

1.4.2016. CVEĆE – Teodora Radeka 3-1 /uč. Nataša Jovanović/

Dole u travi ima nešto

što se plavi.

Crveno il’ zeleno

cveće je šareno.

Kada u bašti

ruža miriše

i blago se njiše.

Ruža je crvena

ponekad šarena.

Lasta leti

cveće se njiše,

a kad padnu kiše

cveće lepše miriše.

Cveće je najlepše u proleće.

11.4.2014. Fudbal – Vuk Petković 4/3

 Fudbal je omiljena igra,

lopta se vrti kao čigra.

Dodaju se naši igrači,

sa tribina navijaju navijači.

Marko juri kao vetar,

dok na golu strepi Petar.

Mi jake igrače štedimo,

da Španiju pobedimo.

11.4.2014. Pet dinara – Marko Jagodić 4/4

 Pet dinara dao mi je tata

Od kojih ću da kupim brata

 Pet dinara dao mi je tata

Od kojih ću da kupim kilogram zlata

 Pet dinara dao mi je tata

Od kojih ću da kupim raznih aparata.

 Pet dinara dao mi je tata

Od kojih ću da kupim vojnika iz rata.

 Pet dinara dao mi je tata

Od kojih ću da kupim žvaku od zlata.

14.3.2014. – Ja sam jabuka – Nataša Krnjić 7/1

Kada bi svet znao kako se osećam

ne bi morao na ružne stvari da me podseća.

Oni mi time prave velike probleme,

jer je tuga sastavni deo mene.

Time što mnogi misle da su smešni dok me vređaju,

ne znaju koliko me ustvari povređuju.

I kada sam tužna i kada želim da plačem,

tad namerno počinjem da skačem.

Ne želim da vide da su me uvredili,

jer su ljudi loši i bezvredni.

Ako su mislili da će u svom cilju uspeti,

nek’ znaju da im se mogu odupreti.

I kada shvatiš da postoji neko,

pored koga ćeš uvek da se smeješ i kome ćeš ruke da greješ

ništa od toga više neće da zaboli

jer znaš da te neko ipak voli.

14.3.2014.  – Sreća u rumenom plodu – Nevena Damnjanović 7/3

Povijene su moje grane

na sve ravničarske strane,

bolna je moja duša

na sve što me život kuša.

Stas mi klone

al’ još uvek krojim snove

da ću dočekati bolje dane

i da će zarasti rane ove

što grde mi lice

i slamaju srce.

Sunce mi lisje prži

a toplota stiže do srži,

do sreće u rumenom plodu

i tuge kad oni odu.

6.3.2014. – Zvezde – Nela Radivojević 4/3

 Leti jedno momče

zvezde broji.

Među njima srebrni

mesec stoji.

Pored njega Severnjača

pravi zrake žute,

ostale zvezde na nju se ljute.

Srebrni učitelj

želi pomoći

al’ još se hladi

od vruće letnje noći.

Dečak mazi kosu svoju riđu

kad sa neba zvezde siđu:

„Dobro dete s’

nama pođi

da se javiš

našem vođi“

Vođa:

„Sine dragi

ovo je moje dete“

„Čestitam zete

sada je tvoja  “

„Severnjača je zvezda

ne može biti moja“

U princezu lepu

pretvori se zvezda

Živeli su srećno ona i Jezda!

6.3.2014. – Kad me ljubav obuzme  – Tatjana Milanović i Milica Đunisijević 4/3

 Kad me ljubav obuzme,

ja ne znam šta da radim,

uzmem slatkiše

pa se njima sladim.

 

Maštam da je ona zvezda,

što moje nebo krasi

i nikada,

sa njega ne silazi.

 

Pogledom je tražim,

kad u školu dođem

i pored njene učionice

stidljivo prođem.

 

Ne znam dal’je to ljubav prava,

ili se samo neko šali.

Svi za to kažu

da smo još uvek mali !!

05.6.2013. (Ana Lukić 4/3)

Učiteljice

Jednoga dana godine ove

opet te neko iz srca zove.

Svi đaci su seli u svoje klupice i

gledaju lice naše učiteljice.

Goca i Nata su naše učiteljice

iz sporedne učionice.

Svi ovi učitelji i učiteljice iz

školice imaju malo ili veliko

dobro srce !

 

27.3.2013.  (UČENICI 4/1)

Rudnik 

Putovali smo tri sata

i po malo sam mislio na brata.

Prošli smo kroz Čačak

i pored nas je prošao mačak.

Došli smo u hotel ,,Neda”

u njemu da se tuče

učiteljica neda.

Tada nam sneg

pokrio breg.

Doktorka se o nama brine

i hoće temperaturu da nam skine.

Ona se zove Milica

i naša je mezimica.

Rekreator nam je Aca

velika i zabavna faca.

Dan za danom prođe

i vreme povratka dođe.

06.3.2013. (učenici 4. razreda)

PESMA O UČITELJICI – Sandra Jelisavčić 4/2

Mojoj učiteljici

Gordana je ime.

Njen sam đak

ponosim se time.

Ona je lepa žena

i mi smo druga deca njena.

Ponekad i vikne malo,

jer je njoj do nas stalo.

Svi do jednog je vole,

ona je srce naše škole.

Volimo je ja i ti !

Ma, vole je svi !

 

MOJ PAS – Neda Đurović 4/1

Kada pojuri nestašne mačke

okrene ih na glavačke.

Moj brat ga stalno mazi,

hrani ga i o njemu pazi.

Često kruži oko kuće i

raznosi nam papuče.

Kada čujem da nešto šuška,

znam da će proviriti njegova njuška.

Nekad ga i nagazim

ali opet dođe da ga mazim.

On je naš pas mili

gde god mi bili !

PESMA UČITELJICI – Stefan Maksimović 4/1

Nestašlucima smo Vas

svaki dan mučili.

Zauzvrat Vi ste nas

uporno učili.

Na kraju

Vi ste nas pobedili

da učenje ozbiljno shvatimo

na lep način ste nas ubedili.

Hvala Vam za ovo

strpljenje, plemenitost i dobrotu.

Vaš osmeh biće putokaz

u budućem životu.

Hvala Vam učiteljice mila

jer si nam dobra kao majka bila.

LJUBAVNA PESMA – Stefan Maksimović 4/1

U ljubavi svi se vole

kao dvoje, dvoje, dvoje.

Ljubav kao golub leti

koji može da odleti.

Ljubav je kao tajna

kao bajka , bajna, bajna.

Ljubav je kao more

koje svi vole, vole.

Ljubav je kao nota

što voli da zaluta.

19.2.2013. (učenici 4. razreda)

MOJA DVA OKA – Rogić Sara 4/3

Čujte me drugari, ovo nije šala,

ja se zovem Sara i imam dva brata mala.

Nestašni su, opasni, nemirluke rade,

onaj malo stariji zove mi se Vlade.

Onaj što je ljubimac, koji greje svima krilo

što se svima ulizuje, to je mlađi Mihailo.

Stvarno su nestašni, sve redom nerviraju

mamu i tatu kidaju pa i seku diraju.

Sve bi za njih dala, pa i zadnju kap soka,

i ako su takvi, oni su moja dva oka!

 

BELA GRIVA – Lukić Ana  4/3

Malo ždrebe nešto je snilo,

sa izvora vodu je pilo.

S pašnjaka travu je čupkalo

i pomalo je slatko seckalo.

Iz daljine kobila prati

da njeno ždrebe neko ne uhvati.

Tom ždrebetu svako zna ime,

jer je on junak Rene Gija.

Njegovo slavno ime je Bela Griva.

 

MUVA – Jovana Marković  4/3

Muva muva,

a i kuva.

Voli da leti,

a i da sleti.

Teža je od mrvice hleba

ali zna da vreba.

 

KUCA – Jovana Marković i Ivana Milutinović  4/3

Moja kuca,

zove se Šuca.

Koska mu je omiljena hrana

i zbog toga trči iz stana.

Sa njim zabavljam se ja

po celi dan.

Njegova je mala glava,

koja po ceo dan spava.

Dlake mu nisu sede

već su blede.

 

ZEČIĆI – Aleksandra Filipović  4/3

Bio jedan zečić,

što je voleo kupuščić,

po imenu Peka,

radosni zeka.

Bio drugi zečić,

što je voleo gulaščić,

po imenu Aca,

umiljat ko maca.

Bio treći zečić,

što je voleo šargarepicu,

po imenu Perica,

radoznala lutalica.

 

TRI ZECA – Milana Dragojlović  4/3

Mali beli zečić Zecko

list kupusa ukusnog je secko.

Drugi zečić sivi Zeka

doneo je par zrelih šargarepa.

Treći zekan Šapić uze

celera štapić

i cvetić plavi u

šerpu stavi.

Naloži veliku vatru

i šerpu na nju metnu.

Skuva se ukusna supa

svaki zekan da je njupa.

 

KOLEVKA – Zorka Stamenić – 8. razred Pilica

Kada malo dete plače

brižna majka iz sna skače

i kolevku ljulja jače.

Milo čedo grli, ljubi

i stavlja ga na tople grudi.

Kada je dete sito mleka,

kolevka ga topla čeka.

Tad kolevku majka njiše

i detetu peva tiše:

„U kolevci spavaj, slatke snove sanjaj“.(februar 2013.)

NEOSTVARENO PRIJATELJSTVO – Nikola Gvozdenović – 7.razred Pilica

Kad februarsko jutro dođe

i mali Dušan u školu pođe,

mama ga svako jutro prati,

jer nema starog druga da mu svrati.

Do prošlog decembra zajedno su u školu išli

dok se Žarkovi roditelji nisu razišli.

Tužan je Dušan što druga nema,

i što se u školu sam sprema.

Mama ga teši i vodi za ruku,

al` on misli ko će ga braniti kad starija deca počnu da ga tuku.

Tužan je Dušan zbog starog druga

i svaki dan ga obuzima sve veća tuga.

Molio se Dušan Bogu svako veče

i krišom šaputao šta ga to peče.

Molio se i pričao kako pati

i da bi voleo da mu se Žarko ponovo u komšiluk vrati.

Uzalud su bile njegove želje

jer Žarkovim roditeljima

nije odgovaralo pomirenje.(februar 2013.)

MOJA BABA – Darko Radivojević – 5.razred Pilica

Moja baba, vredna i radna,

a ime joj je Nada.

Brižna, nežna, topla i blaga

za rad ona je velika snaga.

Voli da se smeje i šali,

a najviše voli zezalice da pravi.

Ponekad sam prema njoj bezobrazan

ali nikada neće da me udari preko obraza.

Volim je najviše na svetu

jer je dobra kao pčela u cvetu. (februar 2013.)

 

 

 

 

 

Učenica naše škole Aleksandra Dimitrijević 2-2 je nagrađena 1.5.2012. godine, knjigom  „RŠUMDANI“ za najbolju pesmu objavljenu u „Đačkom dobu“ broj 181.

PROLEĆE

Proleće je stiglo

u naš lepi kraj,

obožavam mesece

mart , april i maj.

Pčelice su počele

da skupljaju med,

sve se budi, sve miriše,

kao prolećni cvet.

Produžili se dani

Sunce jače greje,

to na radost nama

proleće se smeje.

 

 

Dečija graja

Jure, jure saonice

deca viču niz ulice.

Polja se širom bele

sva se deca sad vesele.

Trče psi, trče deca niz brežuljak

a na njih pada beli snežuljak.

(Nevena Ristanović,Goran Cvijović,Nikolina Marković, Bogdan Stamenić,Nenad Savić,Emilija Živanović – učenici 4-1)

 

Naslikajmo zimu rečima

Zima nove čarolije nosi,

a deci se stvara inje u kosi.

Bele pahuljice padaju s neba,

a zimi belog snega treba.

Oko Sneška deca graje,

njima radost ne prestaje.

Dok joj pahulje padaju po kosi,

mama deci topli čaj nosi.

Februar je pa neka je ….

nek nam zimski raspust dugo traje.

(Emilija Živanović 4-1)

 

Naslikajmo zimu rečima

Kada prođe jesen žuta,

dolazi nam zima ljuta.

Sanke škripe, grudve lete

veselo  je svako dete.

Veju, veju pahuljice

prekrile su sve kućice.

Zavejale sve prozore,

i sva vrata i sve reke

i u polju male zeke.

(Nikolina Marković 4-1)

 

 

Škola

Škola je najveći prijatelj naš,

Ona te sprema da mnogo znaš.

Naša škola je mila i bajna,

U njoj uče deca sjajna.

Ponosno stoji u centru grada

Nudeći svima otvorena vrata.

Uvek srećna i radosna sva

Mojoj školi se radujem ja.

Stalno veseli svi

Ulazimo u školu mi.

Najbolji su učitelji,

Nastavnici svi su sjajni,

Pesma, graja svuda vlada

Drugovi su dugotrajni.

U školi mnoge ljubavi se rode

Osećanja buknu i dobrom nas vode.

Znajte svi, to nije tajna

NAŠA ŠKOLA JESTE BAJNA!

Učenici IV-2

 

NAŠA ŠKOLA

Naša škola slavu nosi

i time se ponosi.

Ljubav đacima pruža

lepa je ko ruža.

Svakog septembra prima đake,

zadaje im zadatke teške i lake.

Zajedno se trudimo

i znanjem se punimo.

Nove reči učimo

i njima se služimo.

Naša je škola puna znanja

i dobrog vaspitanja.

Veliku želju ima

da pomogne svima.

Ona je brižna i jaka

prima svakog đaka.

Glavni je direktor naš,

u školu zove nas.

Škole vikendom nema,

đacima se tuga sprema.

Učenici IV-2